ČAKAVSKA RIČ – M.B. Dobrila: JESAN /JESAM
JESAN
Ščipjen riči
jušto ka reč
mislin
misal se vaja dubje
pini joli čini mot
su žejon za znat
vataju se konti
buket cviča cvita vonjon
opojnin teškin
mirin valere
čaje pisnik oti reč sni
rič rečena su lapišon
čini se ka nikako malešna
brez puno za itat se
bona
bižat o se
zakrije ča si
ma tija ulivo oli udesno
zanavik tote zanavik kako je zanavik jovo
zanavik takoc joliti bokun o čovika
meknit se kroza kvadar iz kvadra
dešpet purgatorje
takat morbin o možjani
uvatit dil o me skroza me
u manje o malo
najposli unca o vrimena
ritornaje blišči
bati žeđ dišturb minja vrime brime
kojo san ja
kroza ponistru koji san
kroza otu di bižingajen u šakreto
tresen se o tega ča me čapa
i joni ča viridu ča san
jubin tega čovika
lipost o đavla
rukon pipan za nas
lonit se rotu
pušen na ladno
duša ka na vrj krešte o vala
biži ka reful kroza bužu
zdrija drče
joče jubavi mirakul
brez taknit dreto
ča jeman
ni to ča van se čini
falijete od punta
ondar ni ni važno ka bit
ali ka bit se dura
barenko ja jesan
JESAM
Pišem
isto je što izustiti
razmišljam
misao se valja produbljuje
pjeni ili stvara
težnje za spoznajom
raspreda niti
kitica cvjeta miomirisom
opojnim teškim
nazirem valere
pjesnik sni
riječ izgovorena perom
doima se neznatna nestvarna
dopustite
zazor od sebe sama
zatomljuje štono jesi
na ovaj ili onaj način
svenazočan svejest sveovo
sveisto ili sveudilj čovjek
susret kroz sliku iz slike
inat jasne sjene
dodirnuta poruka uma
prepoznaj u meni kroz mene
u trenu kraćem od treptaja
samo vrijeme uobličuje sjaj oka
podaruje žeđ nemir tik sudbe
koja titra mene
kroz prozor koji jesam
kroz koji se obzirem za onim
trnem od refleksa odraza
koji nazire moja snoviđenja
ljubim čovjeka
draž đavola
ruka traži oslonac smjerokaz
dah se ledi
duša opstaje talasa
prodire kroz obzor ostakljenje
klizi niz suzna okna
prebire drhtulji
traži snubljenje iluziju
ne dodiruje istinski
što dajem
više je privid sebe
jalov izbor
kadikad je svejedno kako biti
ali biti se mora
ja jesam
